U intervju sa Đorđem Čubrilom, iz Ateljea i galerije “Čubrilo” u Kuli na Gardošu, saznajte šta je sve urađeno do sad i kako će Gardoš izgledati u narednim godinama, zašto je Kula sve interesantnija turistima, kao i da li se posetioci krste kada ulaze u nju i koje se sve priče o njenom imenu mogu čuti. Đorđe Čubrilo je međunarodno priznati fotograf i umetnik.  Studirao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, odsek kamera. Do 1995. radio kao stil fotograf u Televiziji Beograd. Od tada je slobodni umetnik i član je Udruženja slobodnih umetnika fotografije Srbije. Od ranih jutarnjih sati, u potrazi za svetlom, fotografiše svakodnevno već četrdeset godina. Svetski putnik. Od septembra 1994. do februara 1995. fotograf ekspedicije “Putevima sveta”. Putovao i fotografisao u Rusiji, Sibiru, Mongoliji, Kini, Nemačkoj, Mauricijusu…- Autor prvih panoramskih razglednica Zemuna posle Drugog svetskog rata, kartele ikonostasa hrama Svetog oca Nikolaja u Zemun , monografije povodom ujedinjenja zapadne i istocne Nemacke 1989. godine, kao i fotomonografije Zemuna i fotografije kartele manastira Praskvica .

1. Kada ste osnovali atelje i kako ste došli u Kulu na Gardošu? Kakve su se promene od tada dogodile?

“Pošto sam rođen u Zemunu znao sam da je nakon izlaska ljudi iz Kule koji su tu ranije bili u zakupu (vajari, slikari, ugostitelji), tu ostala jedna ruina u kojoj su povremeno živeli beskućnici. Iz te Kule su povadili sve što se moglo povaditi, uključujući i cevi za vodovod i kanalizaciju. I kako je ona bila tako zapuštena, ja sam se našao pametan sa obziorom da sam i član ULUPDUS-a, pa sam pokušao da taj objekat uredim u kome da danas nalazi galerija i moj atelje , a uskoro i drugi sadržaji.

Evo za protekle 3 godine uradio sam obijanje starog truog maltera iz enterijera, obnovio mokri čvor, promenio kopletne električne instalacije, vodovod i kanalizaciju, ugradio gromobrne, tako da je cela Kula zaštićena. Izuzetnu moralnu i finasijsku pomoć je učinila Opština Zemun, te je tom prilikom zastaklila kompletnu Kulu i time sprečila dalje propadanje objekta. Ove godine je očišćen kamen pešačar od grafita i zaštićen protiv novog ispisivanja.

Sekretarijat za kultura grada Beograda je obezbedio finansijska sredstva da bi Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda uradio prvu fazu arheoloških istraživanja uz podršku Opštine Zemun. Atelje i galerija “Čubrilo” je takođe pokrenuo inicijativu da se ulica Sibinjanin Janka, koja je u delu pored groblja deponija – pretvori u parking i time delimično reši problem parkiranja na Gardošu. Takođe je u planu da se uredi i parking ispred same Kule, osvetli svih 6 prilaznih stepeništa, a konačni cilj je uređenje srednjovekovne tvrđave i platoa na Gardošu.

2. Koliko Vas i kako Zemun inspiriše?

“Zemun me zaista inspiriše 300%, inače snimam po celom svetu povremeno i radio sam monografije nekih država, a ovde sam polako snimao godinama i onda sam 2005. napravio foto-monografiju Zemuna i obeležio 30 godina rada zajedno sa svojom suprugom i detetom.

Rođen sam ovde, radim ovde, što je samo po sebi dovoljno za inspiraciju. Sa druge strane po svetu sam viđao šta sve ljudi rade za svoje mesto, i pokušavam da prenesem neka pozitivna iskustva. Socijalna odgovornost koja je u svetu uobičajene ovde je novina i retkost.”

Na naše pitanje na koji grad ga je inspirisao, Đorđe nam kaže:

“Video sam na primer grad koji se zove Ginsburg, koji je isto na Dunavu. Kao da je grad u samom dvorcu koji je formata Gardoša, ali je prelep, tako da mi je i taj grad inspitracija da se radi ovo što se radi u Zemunu. Polako je sve širi krug ljudi koji se okuplja oko te ideje uređenja Kule, Gardoša i okoline. Imam svu podršku od ljudi iz Opštine, a politika nema veze sa ovim, ovde je u pitanju Zemun, bez obzira ko je na vlasti uvek je bilo razumevanja…Samo je trebalo neko da to sve pokrene i igrom slučaja sam to ja.

I sada bi bilo dobro da uspešne lokalne firme malo više pomažu Kulu, jer na primer od moji 20ak poslovnih prijatelja 12 nije iz Zemuna i većina njih je pomogla Kulu, a ovi iz Zemuna i nisu se nešto istakli. Zvuči neverovatno, ali je tako. Ideja je da se Gardoš uredi i to želi puno ljudi, a nema, ponavljam, to nema nikakve veze sa politikom, to je pitanje od šireg značaja. “

3.      Kakva nas budućnost na Gardošu isčekuje?

“Prvi put posle ne znam koliko godina perspektiva za Gardoš je otvorena, zato što se radi konkretno što ljudi vide i podržavaju, nedavno smo na pr. dobili vrata za Kulu u od Drvne industrije “Sava-Hrtkovci”, a zahvalnost dugujem mom prijatelju sa kojim sam nekad bio u izviđačima, Predragu Filipoviću. Dobijamo povremeno i druge donacije, material i usluge nekih zanatlija i ugostitelja. Donatori se javljaju, jer znaju da je to nedvosmilseno samo za ovu priču. Ako se jave, ja im kažem šta nam sada treba konkretno i oni nam kupe to nešto, a staram se samo za to da se obezbede projekti i da stavri budu urađene uz saglasnost i po pravilima Zavoda za zaštitu spomenika culture grada Beograda.

Donatori sami pronalaze izvođače, mi samo radimo nadzor sa Zavodom. A čak mi se i drugi ljudi javljaju sa svojim projektima za neku drugu lokaciju, jer nemaju nekad dovoljno sopstvne inicijativu pred ustanovama i misle da bih se ja lakše sa time izborio. Ko god ima dobru ideju dobrodošao je, a mora da zna da nikakva sredstva neće biti ni za šta drugo upotrebljena osim za tačno taj i taj projekat.”

4. Šta možete da nam kažete o Zemunu, a što ne zna puno Zemunaca i da li Kula ima neku tajnu?

“Haha, pa u Kuli nema tajni, doduše u Zemunu i šire je kolala priča da ispod Kule postoji lagum, pa čak i da postoji veza sa Kalemegdanom ispod Dunava, međutim o čemu se radi? 1918. su urušene leve stepenice, koje imaju podrum, od nekoliko kvm, pošto su to neki znali probušili su i patos Kule i proširili taj podrum iz nekog razloga…Nisu ni tačne priče da je Kula bila diskoteka, tu je jedno vreme bio kafić 90.-tih, pa možda otud te tvrdnje.”

Na naše pitanje o šansi da se vrati figura orla, raspona krila 4m, koja je postojala prvih 20ak godina na vrhu Kule, a koja je ovekovečena na prvim fotografijama, Čubrilo nam odgovara:

„Nekada je na Kuli bio i orao, ali to će biti eventualno vraćeno, ako Mađarska strana bude zainteresovana da pokrije troškove zamene sva 3 krova na Kuli.“

5. Šta će Kula u budućnosti imati od sadržaja?

“Meni je, pored svih stvari, jako bitan sam sadržaj Kule. Pre svega u prizemlju biće galerija umetničke fotografije, stalna postavka analognih aparata, mali gift-shop i stalna prodaja umetničkih fotografija Zemuna. Ovde će izlagati afirmisani fotografi iz zemlje i sveta, koji će morati da istovremeno finansiraju i izložbu jednog mladog neafirmisanog autora.

Sa druge strane na prvom spratu će biti moj atelje i besplatna škola fotografije i dizajna za decu od 5. do 8. razreda. Na drugom spratu će biti izlazak na vidikovac, čije će otvaranje biti juna 2011.

Unutar Kule na drugom spratu biće 3D modeli Milutina Milankovića, identični, ali manji kao na nedavnoj izložbi u SANU po idejnom projektu akademika Đorđe Zlokovića, profesora Aleksandra Petrovića i arhitekte Ljiljana Radosavljević. Na poslednjem spratu će biti studio za dečiji radio, koji će se baviti problematikom dece od 10 do 15 godina u formi gradskog radija. Radio koji će se baviti kulturom i obrazovanjem osnovnoškolskog uzrasta.

Još jedna važna stvar je to da će tu biti web-kamera na Kuli. Na samom platou ispred Kule po projektu bi bio Astropark, po ideji pomenutih profesora i akademika Zlokovića.

A na spratu gde je planiran vidikovac, očekujemo da ćemo imati i postavku eksponata koji su pronađena u nedavnim arheološkim istraživanjima oko kule Gardoš, koji nisu epohalni, a koja bi bila interesantna za posetioce. Nadam se da će sve ovo biti urađeno do kraja 2011., kao i dekorativna rasveta koju takođe očekujemo.”

6. Šta znate da nam kažete o najavljenom uređenju tvrđave 2012.?

“Opština Zemun sa Ateljeom i galerijom “Čubrilo” je inicijatori projekta rekonstrukcije utvrđenja, a taj projekat će se raditi u toku 2011. godine, a nadamo se da će sami radovi otpočeti do kraja 2012.

Takođe postoji idejni projekat za obezbeđenje samog brega ogradom, koja će omogućiti bezbnije posmatranje panorame Zemuna sa samog platoa oko Kule.

Na naše pitanje da li postoji mogućnost da zidine izađu na nekih 5-6m i time postanu vidljive iz većeg dela Donjeg grada, Đorđe nam odgovara da u to sumnja, ali se nada da će biti više nego što su sada. I napominje da su tu nedavno pronađena i 2 skeleta Zemunaca iz 3. ili 4. veka.”

7. Šta bi po Vama trebalo popraviti u kulturnoj ponudu Zemuna?

“Iako sam lično skoncentrisan na Kulu, podržavam sve što se dešava ovde i imamo saradnju sa mnogim galerijama i ustanovama kulture u Zemunu. Očekujem da će se u narednih par godina Zemun još više turistički i kulturno uzdići…”

8. Kako ste zadovoljni posećenošću izložba u Kuli?

“Fenomenalno! Nećete verovati mi smo od 2009. za Noć muzeja otvorili galeriju. To je bio povod da moja supruga napravi autorsku izložbu. Za tu noć smo imali oko 900 ljudi, a u toku nedelje oko 3000, a to je bila tek prva izložba u Kuli. Sa poslednjom izložbom koju smo imali, uključujući otvaranje na kome je bilo oko 400 ljudi,  imali smo ukupno oko 20.000 ljudi u poseti, a što je bitno imali smo oko 30% stranaca. Bili su i japanski ambasador, mađarski konzul i druge visoke zvanice. U toku Leta na Gardošu, dolazi nam na hiljade ljudi. Računamo da ćemo duplirati posetu kada konačno uredimo vidikovac i postavimo sadržaj. U međuprostoru će biti postavljene fotografije Zemuna, a očekujemo i izradu oslikanih ulaznica na više jezika.”

9. Zanimljiva iskustva sa fotoreportaža i proputovanja po svetu?

“ Toga zaista ima puno, ali izdvojio bih – Ekspediciju putevima sveta. Ikarbusov kamion i nas petorica, 1994. Išli smo i snimali sve do Žutog Kineskog Mora, i nazad preko Mađarske, Ukrajne, Rusije, Kine, 157 dana u kamionu, što je sve za posebnu priči i o tome ću jednog dana praviti knjigu, ali dok ne završimo objekat nemam vremena da se bavim izdavaštvom. “

“Takođe, da ne bude da samo snimam po svetu i u Zemunu, kod mene ne izostaje ni Beograd, svake godine izdajem i kalednar Beograd noću, kao i pejsaža Srbije. “

10. Demistifikacija naziva Kule?

“Zvanični naziv je Milenijumski spomenik. Ona jeste u obliku kule kao objekat i postoje i drugi nazivi u Zemunu, pa je i mi sami zovemo Kula, ali su se odomaćili i nazivi Kula Sibinjanin Janka ili Janoša Hunjadija. Jednom prilikom je došao i jedan moj majstor negde iz Vojvodine i rekao:  “Znači to je ta Kula Janjoša Hyundaia?” Zatim dešava se da ljudi redovono u nju ulaze i da se krste na ulazu kao u crkvi. Janjoš Hunjadi jeste umro na tvrđavi koja jeste bila na ovom prostoru, ali Kula je izgrađena stotinama godina kasnije…”

D.Stevanović