Fiat Servis Goran Medija-net Adresar zemun Studio Shobot Olimpik Brendovi
Caffe Pizzeria Maggiore e-Zemun Magazin Ocna bolnica Profesional

Zemun portal e-Zemun

Posted by On March - 9 - 2011 2 Comments

U skladu sa aktuelnim momentom, kada se u novinama dosta piše o Velikom ratnom ostrvu, iz istorijsko-političkih razloga, vreme je da se upozna i prava strana ovog zaštićenog prirodnog dobra i poznatog zemunskog kupališta. Iako nam je tokom cele godine na dohvat ruke, prekoputa Keja, da li ipak dovoljno znamo o njemu, ili nam je ono tako blizu, a tako daleko??

Kada bi u Zemunu rekli ‘’ taj Lido’’, ‘’Lido je lep’’ ili ‘’Lido je uredjen ‘’ , začudjeno bi Vas pogledali. Naime, pod Lidom se u srednjem rodu podrazumeva samo špic Velikog ratnog ostrva nasut peskom gde se u žutim danima leta gradska vreva, uz Dunav, lakše podnese. Ono je svakako lepo, ali da li je to dovoljno?

Na ušću Save u Dunav, u trouglu koji omeđuju Beograd, Zemun i ostaci nekada nepregledih močvara i ritova na levoj obali Dunava, smeštene su dve dunavske ade – Veliko i Malo ratno ostrvo nastali od podvodnog spruda koji je tu izronio u 16. veku, pod zajedničkim imenom „Veliko ratno ostrvo“ površine od oko 2 kvadratna kilometra.

I njegova duga ISTORIJA:

Carigradskom  konvencijom davne 1741. godine regulisano je pitanje dunavskih i savskih ada.Veliko ratno ostrvo podeljeno je na dva dela- Turskoj je pripala polovina ostrva prema Beogradu a Austriji ona prema Zemunu i Banatu. Iako je bilo predvidjeno da na tu ne sme boraviti vojska, da ne sme biti tvrdih objekata, da se mora poseci vrbak, i još brojna ograničenja, nijedna strana to nije mnogo poštovala. Militantni naziv naše ostrvo duguje upravo istoriji. Ono je bilo sjajna strateška tačka sa koje je Beograd čas napadan, čas branjen. Tokom opsade Beograda 1521. godine, Turci su svoje napade započinjali odatle. Tri veka kasnije, 1806. godine, Karađorđevi ustanici su odavde topovima gađali Kalemegdan, a 1915. u slične svrhe su ga  koristili i Austrougari.

U toku 19. veka prostor Velikog ratnog ostrva ima uglavnom poljoprivrednu namenu. A da li znate kako je po nekima nastao danas plažni deo ostrva? U Prvom svetskom ratu ispred ostrva je potopljen austrjiski brod oko kojeg je Dunav počeo da nasipa pesak i tako se formirao današnji ‘špic’ ostrva. Po okoncanju rata uredjena je plaža koja vrlo brzo dobija epitet jedne od najlepših i najomiljenijih rečnih plaža čitave Evrope i poredi se sa nešto ranije uredjenim bečkim Genzenhojfelom, a početkom Drugog svetskog rata doživljava svoje ‘’zlatno doba’’.

Dugo posle rata popularni (ili popularno) Lido se ne koristi, a planeri čak donose odluku da se ostrvo izbageriše za potrebe izgradnje Novog Beograda 1948. godine. To bi uspelo, ali je Dunav počeo da nanosi daleko više peska no što bageri mogu da odvade, pa se od zamisli ubrzo odustalo. Ipak, učinilo se zgodnije tada iskoristiti Malo ratno ostrvo od koga je ostao samo uzak pojas tla dužine 300 a širine 60 metara, prekriven drvećem, između južnog oboda Velikog ostrva i zemunske obale Dunava.

HIJERARHIJA najrazličitijih živih vrsta daje posebnu, ŽIVAHNU notu:

Skupština grada Beograda je 2005. godine donela rešenje o stavljanju pod zaštitu prirodnog dobra Veliko ratno ostrvo. Razvijena vegetacija i postojanje većih vodenih površina omogućava da se ovde hrani, gnezdi i razmnožava veći broj ptica od međunarodnog značaja, a usled izolacije od antropogenih uticaja, ovo područje proglašeno je i za prirodno riblje plodište. Živost i raznovrsnost čiste prirode u samom srcu urbanog oduvek je inspirisala ljubitelje prirode, ali i one sa realisticno-praktičnim gradjevinskim planovima. Od ideja za izgradnju zoo vrta, sportskih terena, terena za golf, staza za školu jahanja, preko ugostiteljskih sojenica, do ideja o izgradnji mauzoleja ili osvrta na primere gradova koji su svoja rečna ostrva namenili gradskim atrakcijama poput Pariskog Site s katedralom Notr Dam, rimskog Tiburtino ili njujorškog Koni-Ajlenda s plažom i zabavnim parkom… Većina ideja bi i po realizaciji morala da se bori sa nikada predvidivim Dunavom, a u danima kada nabuja, sve do jedne bi potonule.

Ideja opštinske uprave da se Lido izda u zakup nekom od investitora na duži rok, ili da sama investira, zarad urbanizacije dela plaže, možda bi pomirila jaz izmedju prirode koja ostaje samo svoja na preostalom delu ostrva i peščane oaze po sred grada na kojoj se moze uživati potpuno, ugodno i komforno. Ideje su razne i brojne, a to svakako nije čudno kada ‘’čudo prirode’’ inspiriše i mami sa našeg, kako to pesma kaže ‘’lepog plavog Dunava’’.

Ukoliko uspemo da saznamo nešto novo o projektima za uređenje Lida, sigurno ćemo vas obavestiti.

J.Sević

2 Responses

  1. Ana says:

    Milion planova, svi nesto izmisljaju i pametuju ali niko ne razmislja o poplavama i da je ostrvo cesto potpuno pod vodom. Nivo vode se podigne i po 2m pa se camcem moze doci i do sredine ostrva. Ne moze se tu ne znam sta praviti osim mozda nekog vidikovca-sojenice koji je ranije pominjan.

  2. TANJA says:

    Treba pustiti prirodu da radi po svojim nahodjenjima. Bilo je i prica da se na mestu VRO premesti Bgd ZOO sto je suludo, prvo ybog stalnog plavljenja, drugo zato sto bi se tada unistio dobar deo flore i faune

Leave a Reply

Prijatelji sajta

Stomatoloske ordinacije

Izdvajamo:

SNAGA PRIRODE = zdrava hrana

SNAGA PRIRODE = zdrava hrana

Prodavnica zdrave hrane SNAGA PRIRODE misli na Vas i Vaš zdrav život. U Prvomajskoj ulici pre nešto više od dva meseca... 

Novi caffe “Porto” u Ruskoj ulici u Zemunu

Novi caffe “Porto” u Ruskoj ulici u Zemunu

U neobičnom ambijentu Ruske 22, naićićete na topli doček u okviru novootvorenog caffe-a “Porto”. Ovaj jedinstven... 

Otvoren Rakia Bar u centru Zemuna

Otvoren Rakia Bar u centru Zemuna

Početkom marta u samom srcu centra Zemuna, između Keja i Glavne ulice, između Opštine i Gospodske ulice u pešačkoj... 

prikazi sve

Prijava za newsletter i promocije: